EEO PDV iz primljenih faktura: pojedinačna i zbirna evidencija

EEO PDV (Elektronsko evidentiranje obračuna PDV) i POPDV nisu dva imena za istu stvar. POPDV je mesečni (ili tromesečni) obrazac koji predajete na ePorezi. EEO PDV je elektronska evidencija koja se podnosi na SEF-u — u dve forme, kao pojedinačna evidencija za pojedinu transakciju ili kao zbirna evidencija za poreski period. Različiti portali, različita pravila, različiti rokovi.

Rok je takođe odvojen od POPDV-a. Prema važećim odredbama, rokovi evidentiranja PDV u SEF (Paragraf) određuju da je rok za evidentiranje PDV u pojedinačnu i zbirnu evidenciju PDV na SEF-u 10 dana po isteku poreskog perioda, odnosno prvi naredni radni dan ako 10. pada na neradni dan. POPDV ima drugačiji raspored. Knjigovođa koji prati samo POPDV kalendar redovno propusti EEO PDV rok — i obrnuto.

Pravni osnov je Zakon o elektronskom fakturisanju i prateći Pravilnik o elektronskom fakturisanju. Pravilnik je menjan više puta od uvođenja sistema 2023. godine, sa materijalnim izmenama u toku 2024. i 2025. Tekst koji ovde čitate prikazuje stanje koje je važilo u trenutku pisanja članka; za aktuelne odredbe konsultujte efaktura.gov.rs.

Ovaj vodič pokriva isključivo stranu primaoca — knjigovođu koji obrađuje primljene fakture, primljene fiskalne račune, interne fakture i uvozne JCI dokumente, i koji za sve to mora da zna kada nastaje EEO PDV obaveza. Drugim rečima: EEO PDV pojedinačna i zbirna evidencija iz primljenih faktura, posmatrano očima knjigovođe koji već uredno radi POPDV i kome treba precizan filter za to šta od ulaznih dokumenata stvarno mora dodatno da završi na SEF-u. EEO PDV obaveze izdavaoca računa ovde nisu predmet — za pozicioniranje šire SEF slike i obavezni okvir e-fakturisanja, obaveze e-fakturisanja na SEF-u za obveznike PDV-a pokrivene su odvojeno.

---

Kada primljena faktura uopšte ulazi u EEO PDV

Najveća greška u tumačenju EEO PDV obaveze na strani primaoca jeste pretpostavka da svaka primljena faktura sa iskazanim PDV-om automatski znači i evidenciju na SEF-u. Ne znači.

Pravilo je obrnuto od onoga što inercija sugeriše. Redovna domaća primljena faktura, koju je izdao SEF-obveznik i na kojoj je isporučilac obračunao PDV po važećoj stopi, ne stvara obavezu pojedinačne ni zbirne EEO PDV evidencije na strani primaoca. Taj prethodni porez ulazi u POPDV — zbirno, kroz mesečnu prijavu — i tu mu je mesto. SEF je dokument već primio od isporučioca; primalac ga ne registruje ponovo. Sama mehanika rada knjigovođe sa ulaznim e-fakturama na SEF-u i rok od 15+5 dana za prihvatanje ili odbijanje je odvojena tema od EEO PDV obaveze i ne menja granicu opisanu ovde.

EEO PDV obaveza na strani primaoca koncentrisana je u tri kategorije:

• Obrnuti obračun (interna faktura). Slučajevi u kojima je primalac poreski dužnik prema Zakonu o PDV: prijem usluga ili dobara od stranog lica koje vrši promet u Srbiji, građevinske usluge između obveznika u Srbiji, promet sekundarnih sirovina, promet nepokretnosti i drugi propisani slučajevi. Za svaki takav promet primalac formira internu fakturu i evidentira ga u EEO PDV.
• Nabavke od lica koja nisu obveznici SEF-a, kada je primalac dužan da obračuna PDV. Pošto isporučilac dokument ne šalje preko SEF-a, transakcija ne postoji u sistemu dok je primalac ne evidentira sam. EEO PDV je ovde mesto gde se taj promet zabeleži.
• Primljeni fiskalni računi koji ulaze u prethodni porez i ostali specifični dokumenti vezani za isključenja iz redovnog SEF prijema. Tačan tretman ovih slučajeva razrađen je u nastavku.

Logika iza ove granice jednostavna je kada se postavi pravilno: EEO PDV postoji da bi se na SEF-u zabeležile transakcije koje ne prolaze kroz uobičajeni e-faktura tok — bilo zato što druga strana nije obveznik SEF-a, bilo zato što je dokument suštinski različit od redovne fakture (interna faktura, fiskalni račun, JCI). Sve što već prođe kroz redovan SEF kanal nema potrebu da se na SEF-u evidentira drugi put.

Avansne uplate i avansne interne fakture su posebna kategorija unutar ovog okvira. Kada avansna uplata zahteva izdavanje interne fakture za obrnuti obračun (najčešće kod stranih dobavljača), interna faktura ulazi u EEO PDV po istim principima kao i redovne interne fakture, ali sa svojim datumom prometa i osnovicom vezanom za momenat avansa. Detaljnije o samoj mehanici interne fakture i razlozima njenog izdavanja sledi u trećem odeljku.

Treba reći i ovo: upravo deo Pravilnika koji uređuje šta jeste a šta nije EEO PDV slučaj na strani primaoca menjan je u poslednjim ciklusima izmena propisa. Granica koja je postavljena ovde drži se važećeg okvira u trenutku pisanja, ali svaku konkretnu odluku o spornom slučaju treba ukrstiti sa aktuelnim Pravilnikom — pogotovo kada je u pitanju nova vrsta transakcije koja u portfelju klijenta ranije nije postojala.

---

Pojedinačna evidencija: interna faktura i obrnuti obračun na strani primaoca

Pojedinačna evidencija u EEO PDV smislu je zapis vezan za jednu konkretnu transakciju. Sastoji se od identifikacije transakcije — datum prometa, broj dokumenta koji je prati (najčešće interna faktura), partner sa PIB-om gde PIB postoji — i finansijskog dela: osnovice po stopi i obračunatog PDV-a po stopi. Jedan zapis, jedan promet.

Tipični slučajevi na strani primaoca koji se evidentiraju pojedinačno svi proizlaze iz situacija obrnutog obračuna nabrojanih u prethodnom odeljku — strana lica, građevinske usluge između domaćih obveznika, sekundarne sirovine, promet nepokretnosti — i svi se zapisuju preko interne fakture. Mehanika je svuda ista: domaći isporučilac PDV ne obračunava (ili ga uopšte nema, kod stranog lica), primalac formira internu fakturu sa danom nastanka prometa i obračunatim PDV-om po srpskoj stopi, i evidentira jedan pojedinačni zapis u EEO PDV-u za svaku takvu transakciju.

Pravilo izbora između pojedinačne i zbirne evidencije nije pitanje broja transakcija. Vrsta transakcije odlučuje. Kada je transakcija takva da nastaje obaveza obrnutog obračuna preko interne fakture, ona je po pravilu pojedinačna — i to važi nezavisno od toga da li ste tu vrstu prometa imali jednom u kvartalu ili pedeset puta. Šta zapravo ide zbirno predmet je sledećeg odeljka, ali je važno da se kriterijum izbora vezuje za karakter transakcije, ne za njen obim.

Ono što mora da se uskladi između interne fakture i pojedinačnog EEO PDV zapisa zvuči trivijalno, ali se baš tu javljaju problemi pri kontroli: broj interne fakture u zapisu mora biti identičan broju koji ste dali samom dokumentu, datum prometa mora biti isti, osnovica po stopi mora biti ista, obračunati PDV mora biti isti. Razilaženje između dokumenta i zapisa kasnije je teško da se rekonstruiše — kontrola koja uporedi KPR sa SEF-om vraća liste neusaglašenih stavki bez konteksta.

Tri greške se ponavljaju u praksi:

• Dupliranje zapisa. Ista transakcija upiše se i u pojedinačnu i u zbirnu evidenciju jer dve različite osobe (ili dva softverska modula) misle da su odgovorne za nju. Pre podnošenja, lista pojedinačnih zapisa za period treba da se uporedi sa zbirnim sumama da se isključe duplo zahvaćene stavke.
• Izostavljanje interne fakture za stranog davaoca usluga. Strani dobavljač pošalje fakturu na engleskom, knjiži se kao trošak, ali se interna faktura nikad ne formira — i pojedinačni zapis u EEO PDV-u se ne pojavi. Ovo je čest propust kod jednokratnih nabavki softverskih licenci ili konsultantskih usluga iz inostranstva.
• Neusaglašena osnovica zbog kursne razlike. Strani račun u valuti preračunava se po kursu na dan prometa za potrebe interne fakture; ako se za EEO PDV zapis koristi kurs na neki drugi dan (na primer dan prijema fakture ili dan plaćanja), osnovica neće odgovarati internoj fakturi.

Pravni osnov za sve navedeno je Pravilnik o elektronskom fakturisanju u kombinaciji sa relevantnim odredbama Zakona o PDV o poreskom dužniku. Konkretne članove proverite u verziji koja je na snazi u trenutku evidentiranja — kao što je već pomenuto, oblast je bila predmet više izmena. Šira mehanika same interne fakture, kada se ona izdaje i koja polja sadrži, pokrivena je u članku interna faktura u SEF-u i obrnuti obračun PDV-a.

---

Zbirna evidencija: kada se primaocu evidentira zbirno za poreski period

Zbirna evidencija je agregirani zapis za poreski period. Umesto identifikacije pojedinačnih dokumenata, prikazuje ukupnu osnovicu i obračunati PDV po stopi za jednu kategoriju transakcija. Jedna stavka u zbirnoj evidenciji obuhvata više pojedinačnih prometa iste vrste, sumirano za period.

Treba odmah razgraničiti: zbirna evidencija je dominantno prodavčeva forma — koristi je obveznik koji vrši veliki broj manjih prometa za koje pojedinačno evidentiranje nije propisano. Na strani primaoca, situacije koje stvarno padaju u zbirnu evidenciju su znatno uže nego na strani isporučioca:

• Smanjenje (ispravka) prethodnog poreza za prethodne periode. Kada nakon zatvorenog perioda nastane osnov za smanjenje već iskorišćenog prethodnog poreza (povraćaj robe dobavljaču, naknadno odobreni rabat, raskid posla), korekcija se na strani primaoca prijavljuje sumarno za period u kome je nastao osnov, a ne kroz menjanje pojedinačnih ranijih zapisa.
• Sumarna korekcija već podnesenih zbirnih iznosa, kada se ispostavi da treba povećati ili smanjiti ranije prijavljeni zbirni iznos za prethodni period — bez dodirivanja pojedinačnih zapisa o internim fakturama.
• Ostale kategorije koje aktuelni Pravilnik na strani primaoca tretira zbirno. Lista se menjala kroz izmene Pravilnika; ako u portfelju imate netipičnu transakciju koja ne pristaje ni jednoj od dve gore opisane situacije, formu (pojedinačno ili zbirno) proverite u važećoj verziji propisa pre podnošenja.

U praksi to znači da kod redovnog mesečnog rada, primalac u zbirnu evidenciju upisuje uglavnom korekcije, dok pojedinačnih zapisa za interne fakture može biti nekoliko ili ih ne mora biti uopšte u datom periodu. Knjigovođa koji u istom periodu nema ni interne fakture, ni korekcije prethodnog poreza, ne podnosi ni pojedinačnu ni zbirnu evidenciju — to je legitimno stanje, ne propust.

Pravilo izbora između pojedinačne i zbirne evidencije, kada se postavi sažeto, izgleda ovako: vrsta transakcije određuje formu, ne broj. Ko je poreski dužnik, koja je vrsta prometa, šta Pravilnik za tu kategoriju propisuje. Knjigovođa koji u svakom konkretnom slučaju krene od vrste transakcije i pita "da li je za ovu vrstu propisana pojedinačna ili zbirna evidencija" sistemski izbegava grešku izbora. Knjigovođa koji krene od volumena ("ima ih puno, idu zbirno; ima ih malo, idu pojedinačno") pravi grešku redovno.

Postoji i ono što zbirna evidencija ne sme da uradi. Ne sme da ponovo zahvati transakcije koje su već evidentirane pojedinačno u skladu sa pravilima iz prethodnog odeljka — interne fakture za obrnuti obračun ne idu još jednom u zbirne sume. Takođe, zbirna evidencija nije zamena za POPDV iskazivanje prethodnog poreza po redovnim domaćim primljenim fakturama: te fakture i dalje pripadaju POPDV-u kroz prethodni porez, ne EEO PDV-u kroz zbirnu evidenciju. Granica iz drugog odeljka važi i ovde.

Vremenski okvir je isti kao i za pojedinačnu evidenciju: zbirna evidencija podnosi se za poreski period (mesec ili kvartal, prema obvezničkom statusu klijenta), uz rok od 10 dana po isteku perioda. Mesečni obveznici imaju zbirne evidencije svakog meseca; tromesečni jednom u kvartalu, ali sa istim 10-dnevnim rokom posle kraja perioda.

Praktičan pristup pripremi zbirne evidencije ide u sledećem redosledu: prvo se iz KPR-a izvuče lista svih transakcija perioda koje pripadaju kategorijama za koje se podnosi zbirna evidencija. Zatim se iz te liste isključe transakcije koje su već zahvaćene pojedinačnim zapisima — ovo je najefikasnija provera protiv dvostrukog prijavljivanja istih iznosa. Tek onda se sume formiraju po stopama. Obrnuti redosled (sume najpre, provera duplih zapisa kasnije) skoro uvek zaboravi neku stavku.

---

Fiskalni računi bez PIB-a i uvoz preko JCI

Dva slučaja se u praksi vraćaju stalno: maloprodajni fiskalni računi (gorivo, kancelarijski materijal, sitan inventar) i uvozne nabavke kroz JCI. Kod oba je pitanje isto — gde tačno pristaju u EEO PDV mapi, i da li uopšte pristaju.

Fiskalni račun sa PIB-om kupca i ispunjenim uslovima za odbitak prethodnog PDV-a tretira se po pravilima o prethodnom porezu — taj iznos ulazi u POPDV kao prethodni porez. Šta od toga (i da li uopšte) pristiže u EEO PDV strukturu zavisi od aktuelne verzije Pravilnika i kategorije u koju fiskalni račun spada; konkretne odredbe za period koji evidentirate proverite u važećem Korisničkom uputstvu na efaktura.gov.rs. Pravila koja regulišu kada fiskalni račun nosi PIB kupca, šta tada postaje moguće u smislu odbitka i koje su granice tog odbitka detaljnije su razrađena u članku fiskalni račun sa PIB-om kupca i odbitak prethodnog PDV-a.

Fiskalni račun bez PIB-a kupca, ili sa PIB-om ali bez ispunjenih ostalih uslova, ne može da bude osnov za odbitak prethodnog PDV-a. Iz toga sledi važna stvar za EEO PDV: ako račun ne nosi pravo na odbitak prethodnog PDV-a, on ne stvara ni EEO PDV obavezu vezanu za prethodni porez. Ovo je mesto gde knjigovođe malih preduzeća redovno greše — u žurbi pred kraj meseca, gomila maloprodajnih fiskalnih računa pokušava da uđe u sistem, iako njihov status to ne dozvoljava. Provera koja se ovde isplati: ako račun ne ide u prethodni porez, ne pokušavajte da ga uvedete ni u EEO PDV.

Uvoz preko JCI ima dve različite linije koje treba razdvojiti.

Kod klasičnog uvoza dobara carinski organ je taj koji obračunava PDV pri uvozu i izdaje JCI sa iskazanim carinskim PDV-om. Primalac nije obveznik obračuna PDV-a — samo plaća iznos koji je carinski organ utvrdio i iskoristi ga kao prethodni porez kroz POPDV. Pošto na strani primaoca u toj transakciji ne nastaje obaveza obračuna PDV-a (carina je tu obračun već izvršila), za sam uvozni PDV po JCI ne formira se ni pojedinačna ni zbirna EEO PDV evidencija na strani primaoca; tok je carinski → POPDV.

Kod uvoza usluga logika je drugačija. Tu je primalac PDV dužnik prema Zakonu o PDV, pa transakcija pada u istu šemu kao i drugi obrnuti obračuni iz trećeg odeljka: formira se interna faktura, obračunava se PDV po srpskoj stopi, i evidentira se pojedinačno u EEO PDV. Strani softver, konsalting, oglašavanje na inostranim platformama — sve to redovno spada u ovu kategoriju.

Praktičan filter koji rešava većinu pogrešnih unosa kod fiskalnih računa zaista je jednostavan. Ono što po Zakonu o PDV ne može da uđe u prethodni porez, ne treba da uđe ni u EEO PDV. Ovo pravilo nije univerzalno za sve EEO PDV slučajeve (interne fakture za obrnuti obračun ne pripadaju ovoj logici), ali za fiskalne račune drži.

---

Kako se EEO PDV podnosi: integrisani softver i ručna priprema iz Excel KPR-a

U srpskoj knjigovodstvenoj praksi postoje dva realna toka za podnošenje EEO PDV evidencije. Veliki deo malih i srednjih klijenata oslanja se na integrisani knjigovodstveni softver — Pantheon, Calculus, Minimax RS, SOFTEK, Kibernetika i sličan — koji EEO PDV podnosi automatski. Manji deo radi sa Excel KPR-om i delimično integrisanim alatima, gde se evidencija priprema ručno. Oba toka treba razumeti, jer čak i kod automatskog podnošenja knjigovođa snosi odgovornost za to šta je SEF primio.

Šta integrisani softver radi iza scene. Iz vaše KPR baze izvuče transakcije za poreski period koje po Pravilniku spadaju u pojedinačnu i zbirnu evidenciju. Klasifikuje ih prema vrsti (interna faktura za obrnuti obračun → pojedinačno; agregirane kategorije → zbirno; ostalo → ne ide u EEO PDV). Za svaku stavku formira poruku sa elementima koje SEF API očekuje: poreski period na koji se evidencija odnosi, vrsta evidencije (pojedinačna ili zbirna), osnovica po stopi, obračunati PDV po stopi, identifikator transakcije (broj interne fakture ili odgovarajući referentni broj kod pojedinačnih zapisa), datum prometa. Poruku potpisuje i šalje na SEF, vraća potvrdu o prijemu i lokalno beleži broj zapisa za kasnije eventualne ispravke.

Verifikacija pre roka, kada softver radi automatski. Automatsko podnošenje ne oslobađa knjigovođu odgovornosti za sadržaj. Pre roka treba proveriti nekoliko stvari u izveštaju koji softver generiše:

• Da li su sve interne fakture iz perioda zahvaćene u listi pojedinačnih zapisa. Najlakša provera je da se broj internih faktura izdatih u periodu uporedi sa brojem pojedinačnih EEO PDV zapisa za isti period.
• Da li su agregirane sume u zbirnoj evidenciji konzistentne sa onim što stoji u KPR-u za odgovarajuće kategorije. Razilaženje signalizira pogrešnu klasifikaciju nekog dokumenta.
• Da li nijedna interna faktura nije završila i u pojedinačnoj i u zbirnoj evidenciji (dvostruko prijavljivanje).
• Da li su iznosi PDV-a po stopi (20%, 10%, 0%) ispravno raspodeljeni — pogrešna stopa je najčešća tehnička greška kod automatskog mapiranja.

Ručna priprema iz Excel KPR-a. Kada softver ne podnosi EEO PDV automatski, redosled je sledeći. U Excelu se transakcije perioda izoluju po vrsti — pojedinačne odvojene od zbirnih, sa eksplicitnom oznakom za svaku. Za pojedinačne se sastavi potpuna lista sa svim poljima (datum prometa, broj dokumenta, PIB partnera gde postoji, osnovica i PDV po stopi). Za zbirne se naprave sume po stopama unutar svake kategorije. Zatim se otvori SEF portal i zapisi unose ručno, jedan po jedan za pojedinačne i sumarno za zbirne — ili, ako tehnički kapacitet postoji, zapisi se šalju kroz SEF API direktno iz pripremljene strukture.

Da bi ručna priprema uopšte bila izvodljiva, Excel KPR mora da sadrži minimalan skup polja po stavci: datum prometa, broj dokumenta, PIB partnera (gde postoji), osnovicu po stopi, obračunati PDV po stopi, i — ovo je deo koji je obično najslabije popunjen u stvarnim KPR-ovima — oznaku vrste evidencije (pojedinačna, zbirna, ne ide u EEO PDV). Bez te oznake, klasifikacija pred kraj meseca svodi se na ponovni pregled svake stavke, što kod većih klijenata nije izvodljivo unutar 10-dnevnog roka. Isti KPR je i osnova za pripremu POPDV-a iz primljenih faktura, pa oznaka koja razdvaja EEO PDV obuhvat od redovnog prethodnog poreza sprečava da se ista ulazna stavka pogrešno tretira u oba toka.

Iskreno o ručnom toku: za sve veće i ponavljajuće obaveze, priprema EEO PDV evidencije iz Excela sklona je greškama. Tipične greške koje se javljaju — izostavljena transakcija, dupli zapis, pogrešna stopa, nedosledna klasifikacija između dve evidencije — kumuliraju se kroz periode i kasnije se otkrivaju u kontroli, kada su skuplje za rešavanje. Ručni put razuman je kao rezerva (kada softver pukne, kada se preuzima novi klijent, kada se proverava ono što je softver poslao), ali kao primarna praksa za većinu klijenata nije održiv. To ne znači da je integrisani softver nepogrešiv — znači da je verifikacija jeftinija od pune ručne pripreme.

---

Ispravka i poništavanje već podnesene evidencije

SEF razlikuje dva mehanizma korekcije već podnesene EEO PDV evidencije, i razlika između njih nije kozmetička.

Ispravka se primenjuje kada je suština transakcije ispravna, ali su podaci u zapisu pogrešni — pogrešna stopa, pogrešan iznos osnovice, pogrešno upisan broj internog dokumenta, pogrešno klasifikovanje između pojedinačne i zbirne forme. Postojeći zapis se menja, a transakcija ostaje evidentirana.

Poništavanje se primenjuje kada transakcija nije trebalo ni da bude evidentirana — na primer, kada se ispostavi da neki dokument uopšte ne pripada EEO PDV obuhvatu (klasičan slučaj: domaća primljena faktura sa SEF-a, koja po pravilu iz drugog odeljka ne stvara EEO PDV obavezu, slučajno je upisana). Zapis se uklanja iz SEF evidencije.

Vremenska komponenta odlučuje koliko je korekcija jednostavna. Korekcija unutar roka od 10 dana po isteku poreskog perioda je rutinska operacija — promenite zapis u SEF-u (kroz softver ili ručno), i to je to. Stanje za period zatvara se sa ispravljenim podacima.

Korekcija nakon roka je drugačija priča. Period je formalno zatvoren, podaci su ušli u dalje izveštavanje, i izmena u EEO PDV-u često povlači posledice za POPDV obrazac koji se odnosi na isti ili kasniji period. Knjigovođa koji ispravlja EEO PDV nakon roka mora paralelno da proveri da li je potrebna i POPDV ispravka za odgovarajući period — zaboravljanje te paralelne radnje stvara nesklad između dve evidencije koji se docnije pojavljuje u kontroli.

Tipične greške koje se rešavaju kroz ova dva mehanizma:

• Pogrešna stopa. 10% (snižena) tamo gde je trebalo 20% (opšta), ili obrnuto. Najčešći izvor je pogrešno klasifikovan dokument na ulazu u KPR.
• Pogrešna klasifikacija pojedinačno vs zbirno. Interna faktura završi u zbirnoj sumi, ili obrnuto — kategorija koja po Pravilniku ide zbirno upiše se kao pojedinačni zapis.
• Dupli zapis za istu transakciju. Najčešće zato što su dva softverska modula ili dve osobe nezavisno evidentirale istu transakciju.
• Izostavljen zapis koji je nakon zatvaranja perioda otkriven u KPR-u. Ovde se ne radi o ispravci postojećeg zapisa nego o naknadnom unosu sa svim posledicama korekcije nakon roka.

Praktičan red operacija pri ispravci ide ovako: prvo ispraviti dokument koji prati transakciju (interna faktura, knjiženje u KPR, eventualno POPDV stavka), pa onda EEO PDV zapis. Obrnut redosled — prvo SEF, pa onda dokumenti — stvara raskorak između KPR-a i SEF-a koji kasnije teško da se rekonstruiše, jer trag o originalnom stanju nestaje sa svake strane u različitom trenutku.

Završna napomena, koja pripada celom članku a ne samo ovom odeljku. Materija EEO PDV-a doživela je više materijalnih izmena od uvođenja sistema 2023. naovamo, i taj ritam izmena verovatno se neće zaustaviti dok se sistem dalje ugrađuje u poresku praksu. Ovaj vodič pokriva stranu primaoca i pruža mapu koja pomaže da se znatan deo Korisničkog uputstva preskoči, ali ne zamenjuje samo Korisničko uputstvo. Za detaljan procesni vodič i tačan tekst u svakom trenutku važeće verzije pravila, konsultujte aktuelno Korisničko uputstvo na efaktura.gov.rs i Pravilnik o elektronskom fakturisanju. Ovaj članak je filter za stranu primaoca; tamo je zvanični tekst.